Loženje #

U zimskom periodu, ujutro se uvek ložilo. Deda je redovno ustajao oko pet dok je bio u punoj snazi. Imali smo centralno grejanje ali i crepanu peć u dečijoj sobi. Ta pećka je služila da se mi probudimo u toplom tj. da tokom prepodneva bude prijatno.Od dede sam naučio kako se loži i propaljuje vatra slojevito. Pošto sam već pomenuo naše veze sa selom, u kući je uvek bilo čutaka. Novinski papir, granje iz voćnjaka i čutke su bili glavni sastojci za dobru pripremu vatre.

Kada se napravi dobar žar, naložilo bi se jednim košarom punim čutaka ili parčetom većeg drvenog uglja, koji bi održavao temperaturu, do popodne kada bi potpalili i centralno grejanje. Dok smo bili maleni jako smo voleli da se penjemo po toj crepanoj - kaljevoj peći. Ukoliko je bila vruća, stavili bismo ćebe preko, igrali se i s nje skakali na krevet.

Gore je uvek bila jedna posuda sa vodom za isparavanje i stara pegla za veš koja se zagrevala žarom iz peći. Ona je tu bila samo kao ukras.Sa dedom smo pred kraj dana, uvek pripremali kante za ogrev za idući dan.

Obožavao sam da se penjem prvo sa njim, a posle i sam u čardak. Bili smo retki koji su u bližem centru grada imali ogroman čardak. Popeti se na veliko brdo ogreva, to je za mene bilo izuzetno uzbudljivo. Čardak je, osim za skladištenje čutaka, služio i za čuvanje neokrunjenog kukuruza (što mu je i prvobitna namena), ali i da se suše šunke dok ne krenu vrućine.

Negde tokom leta, stizao nam je ugalj. Istovarili bi ga na ulici, mi bismo ga lopatama ubacivali u podrum. I tu sam voleo da pomažem. Kada se prebacila već koja tona, ulazio sam kroz mali podrumski prozor sa ulice direktno na ugalj, možete zamisliti kako sam “čist” bio. Deda mi je dozvoljavao da malom sekirom cepam velike gromade drvenog uglja, pa sam se osećao važan.