Trap i bunar
Postojale su četiri rupe u našem dvorištu, trap, dva bunara i rupa za đubre. Trap je bila mala zemljana šahta dubine oko 70 cm. Naravno, u to vreme nije bilo povrća cele godine i u njega smo na jesen zakopavali šargarepu i peršun. Sve je to deda lepo održavao i kada je preko zime trebalo mrkve, hop u baštu, i tamo te čeka.
Krompir je bio skladišten u drugom praznom bunaru - ja bih rekao nekadašnjem rezervoaru za vodu. U njemu je bilo uvek oko 4-5 džakova krompira. Obožavao sam da silazim dole u taj mrak, to je maltene bila prostorija pod zemljom, a ja mali sa let lampom, vadim krompir iz džaka u manju posudu za narednu nedelju…
Uvek se nešto i pokvarilo i onda smo taj stari krompir kuvali kokama da ga pojedu.
Luk se takođe kupovao na jesen, a njega smo držali u velikoj, ravnoj, pletenoj korpi na tavanu. Uvek sam čekao proleće jer tada luk počne da klija, a to znači da idemo da ga sadimo. Stari crni luk smo skidali sa tavana i onaj koji je ozeleneo smo sadili u baštu. Do maja, imali smo nov lep mladi crni luk, za poželeti uz roštilj. Deda nije bio neki ljubitelj roštilja, pravio ga je možda tri puta godišnje. Mislim da nije odrastao sa tim jelom. Žar smo pravili od čutaka, koje su odlično držale konstantnu temperaturu.
Jedan bunar koji je bio u dvorištu smo koristili za čuvanje kvalitetnog žutog peska. Kada je trebalo nešto da se umalteriše i popravi, to nam je bio izvor materijala. Tamo sam voleo da skačem i sećam se da me je uvek bilo strah da će me neko zatvoriti i da neću moći da izađem. Rupu za đubre sam ranije spomenuo, i da smo da organski otpad tamo bacali. Iznad nje je bio i klasičan poljski WC u koji je deda odlazio. Ostala mu je ta navika sa sela, a u kupatilo je išao samo predveče - na tuširanje. Spoljni WC je koristio i po najvećem minusu.
Tokom leta smo u dvorištu, naravno imali tuš sa buretom gde je sunce grejalo vodu. Pa nije bilo potrebe ići ni na tuširanje u kuću tokom lepih letnjih večeri.