Popodnevni odmor #

Odmor sam najviše mrzeo. Nisam bio od dece koja vole da spavaju popodnevnu dremku. Ni kući ni u obdaništu. Deda je obožavao. To mu je bio jedan od neizostavnih dnevnih rituala.

Imao je tzv "rekamen" u kuhinji koji je bio namenjen samo za ovaj čin. Skinuo je sako ili džemper i u košulji legao postrance. Jako bi brzo zaspao, a ja sam nekad bio pored njega i maštao ili bih otišao da se igram u dvorište. Ostao mi je u sećanju njegov miris znoja i kuhinje na jastuku, čija se presvlaka nije menjala često, kao ona za noćno spavanje. Dremka je trajala oko 45 minuta do 1 sat. Sam se budio, i onda kreće dnevno informisanje.

Redovno je pratio Radio Beograd Prvi program i čim su tamo dnevne vesti bile gotove prebacivao bi na Radio Suboticu.

Posle novosti, opet smo išli da radimo nešto napolju. Ukoliko je bio kišni dan, onda je deda Marko čitao novinske oglase ili kolumne. Imao je kulturu čitanja, veliku privatnu biblioteku, cenio je kvalitetne novinare.

Voleo je da trguje, mada nije bio neki trgovac. Izuzetnu radost mu je predstavljala subotnja radio emisija "Trampa" na Radio Subotici. Često je zvao direktno u program da ponudi nešto za menjažu. To su bile devedesete i trampilo se recimo, šećer i brašno za metalne cevi, dva kubika bukve za polovni frižider, itd. Kada bi završio vesti i novine, a vreme je i dalje loše, uzimao je telefon i pozvao nekog starog druga ili nekog od rođaka. Više je pričao sa ženama nego sa muškarcima preko telefona. Bivši kolega Zolika mu je bio jedan od najboljih drugara.

Jedan veoma učtiv i fin gospodin, profesorski tip, deda mu je često pomagao kada je trebalo nešto završiti po kući.