Rušenje zida

Kada se deda oženio treći put radili smo renoviranje kuće u Jenea Kalmara koju su on i Eržika kupili.

Imali smo potrebu da srušimo jedan pregradni zid. Rušenje je krenulo iznutra, pažljivo ciglu po ciglu.

Nakon dvadesetak minuta štemanja ja sam čuo krckanje i šum odrona, deda je već sigurno bio nagluv i nije obraćao pažnju na to.

Video sam da se zid nagnuo solidno, zgrabio sam dedu za ruku i izbacio ga iz prostorije u punoj tinejdžerskoj snazi.

Da smo ostali dve sekunde duže, desila bi se nesreća i neko bi nas morao vaditi iz ruševine.

Deda nije prepričavao ovaj događaj, mislim da ga je bilo sramota što nije bio dovoljno pažljiv.