Kada smo lovili pacova #

Spomenuo sam ranije da smo imali jazavičara, psa Bubu. Jako dobar pas i mnogo sam bio vezan za nju, nažalost, šlogirala se i morali smo je uspavati. Doživela je 14 godina. Elem, deda je primetio da ima nekoliko rupa od pacova u zadnjem delu dvorišta kod bivšeg svinjca. Naše glavno oružje, Buba je već osetila da tu nešto ima i radosno je obilazila oko rupa pokušavajući da kopa i bolje onjuši glodara.

Deda je spremio crevo za polivanje i počeo da pušta vodu u jednu od rupa. Buba je već čula da se neka aktivnost dešava kod druge rupe. Oprezno je čekala sledeći korak pacova. Voda mu je sigurno napunila sve kanale koje je iskopao. Uskoro je morao izaći. Tenzija raste, zemlja guta vodu, Buba je u borbenom stavu i frkće kroz nos koji je pun zemlje. Najednom, ogromni pacov iskače iz rupe kao furija. Buba je uspela da ga ćapi za glavu ali ne i da ga zaustavi. U tom momentu deda poseže za lopatom i udara uljeza na mrtvo.