Jutarnji rad
Ako smo doručkovali i obavili u varoši šta je trebalo, obavezno je bila isplanirana neka aktivnost. Nije bilo dana da se nešto nije radilo, osim ako je crveno slovo ili drugi praznik.
Gde se i šta se sve moglo raditi? Spomenuo sam već da smo imali ogromno dvorište. Ono je bilo podeljeno na dve velike celine. Prvi deo koji je imao izbetonirane staze i urednu baštu sa cvećem, lozom i dunjama i drugi deo popločan ciglama u kojem su se slobodno šetale koke.
Pas Buba, imala je tu privilegiju da može da ide iz jednog u drugo dvorište - sama je znala da otvori vrata koja su bila samozatvarajuća preko opruge.Sada se već da zaključiti da je trebalo nahraniti sve životinje, očistiti za njima, pomesti dvorište.
Deda je držao i golubove. One standardne sive. Živeli su na tavanu jedne šupe. I tamo sam voleo da se penjem, da pogledam jaja i mladunčad, ali i da bacim pogled i vidim šta rade komšije. Golubovi nisu bili plašljivi.
Gde ima golubova ima i mačaka. Dida Marko nije voleo mačke jer su mu dirale piliće i golubove. Zamka za mačke je bila fantastična. Postojao je jedan mali zid koji je razdvajao nas i komšijsko dvorište. Maca je redovno šetala po tom zidu, a pri kraju, baš kada treba da skoči na čardak, deda je napravio jednu omču od drota (žice), tačno u visini njene glave. Uhvatili smo je. Dobila je lekciju da nema šta da traži u našem dvorištu.
Nemam problema sa klanjem životinja za ishranu jer sam to gledao od najranijih dana. Redovno smo pravili supu od golubova ili paprikaš od neke stare koke ili petla.
Bio je tu sanduk za klanje koji je deda napravio. Ubaciš unutra koku, samo joj glava viri i ne može da te izgrebe nogama dok se pušta krv da iscuri. Deda mi je dopuštao da ja sednem na sanduk kako ne bi pobegla.
U centru grada smo imali mali salaš. Jedino nismo imali svinje, mada su postojali svinjci. Voleo sam da skupljam jaja, a pravio sam i zamke za koke. Uzeo bih gajbu, okrenuo je naopako, potpačio štapom i za štap vezao dugačak kanap. Mamac je bilo zrnevlje i da vi vidite te radosti kada ulovim kokošku… Foru sam uzeo od Pere kojota super genija, ali sam ja bio malo uspešniji. One su se hranile raznovrsno. Bio je tu koncentrat, prekrupa i sve ono organsko od povrća iz domaćinstva. Često smo im sa livade pored naše kuće donosili svežu travu. Pobile bi se oko ove poslastice redovno.
Kokošinjac smo čistili jednom mesečno. Sav otpad iz dvorišta i od životnja slivali smo u "rupu". Moderno se to sada zove kompost. Jednom godišnje bi se izvlačilo svo đubre iz nje i nosilo u voćnjak. Bilo je tu materijala da se natovari cela traktorska prikolica. Kada se sve ispraznilo, deda je ubacivao 2-3 bale slame, bila je uživancija skakati u tu mekanu podlogu, sa visine od oko dva metra.
Bilo šta da smo radili, radio je morao da radi. Muzički izbor je uvek bila narodna muzika tog doba i starogradska. Deda je inače imao dosta solidnu kolekciju ploča, traka i kaseta.
Bilo je četiri radio aparata koje smo koristili. Deda ih je zvao “tranzistori”. Jedan za radionicu, jedan za kuću, jedan za terasu i jedan mobilni na baterije za bicikl. Dakle, bilo je tu obaveznih poslova na održavanju ovog imanja ali smo često imali i prave projekte.Deda Marko je imao ozbiljnu radionicu i veliki broj alata za rad sa drvetom i metalom.
Sam je izučio bravarski zanat. Bez problema je radio privatno ili uslužno kada je nekome trebalo napraviti ogromnu metalnu kapiju, izvariti nešto, napraviti neki stalak ili popraviti alat.
Imali smo aparat za varenje, fleks, bušilicu, kompresor za farbanje, cirkular, sekače, mengele, sav alat za popravljanje Fiće. Tu je bio i kanal za automehaničare. Sami smo menjali ulje, gume, punili akumulator, dodavali kiselinu kada zafali i sav elektro posao oko kola.
To su bili dani kada sam naučio šta je to masa na automobilu, da radim sa grimericom, šta je jednosmerna, a šta naizmenična struja…