Večera
Večera je bila vrlo slična kao i doručak. Događala se tu oko dnevnika u 8. Ispred stola je bio TV koji je bio neizostavni deo ovog obroka.
Deda je inače obožavao da belu slaninu bez puno mesa umoči u crvenu papriku za svaki zalogaj. Tako je i nama pripremao na “vojnike”. I danas mi je ritual da na kuvano jaje stavim alevu papriku. Tada sećanja odmah naviru.
Svojom bricom bi nama napravio po nekoliko zalogaja pa bi on na miru jeo. Sećam se da nije bio naporan kao baka Rada iz Prijepolja koja me je non stop nutkala, ko prava baka…
Deda Marko je video kada je detetu dosta ili je on sam odlučio kad je dosta i to je to. Ne sećam se ni jednog “moraš to pojesti” ili “hajde još jedan zalogaj”, “nema igre ako ovo ne pojedeš” i sl.