Ručak #

Kada smo završili prepodnevni rad, dolazio je na red ručak. Deda je samostalno pripremao sva tradiocinalna bunjevačka jela. Uglavnom su to bila jela na "kašiku".

Najviše sam voleo taranu sa domaćom kobasicom, našim domaćim testom i sokom od paradajza.Pileći paprikaš, paprikaš od svinjskih kostiju, svaki od njih kao prilog morao je da ima krompir ili valjuške (knedle). Knedle su se za supu pravile od griza, a za paprikaš od brašna i naših jaja. One su bile tvrđe i manje. Pa onda krompirača, sećam se kako je pravio u ogromnoj tepsiji u zimsko doba jer se pripremala u velikoj peći, koja se ložila spolja da bi grejala sobu za spavanje. Ostalo mi je to u amanet da uvek u zamrzivaču imam sveže domaće kobasice i onda više puta godišnje pravimo to jelo. Idealni dodaci za to su bili nešto kiselo iz turšije i domaća pavlaka sa pijace.

Znalo se po danima kada se šta jede, npr. sredom se moralo jesti "nasuvo" što je u prevodu testo sa prilogom. Najčešće smo pravili nasuvo sa mladim sirom, sa krompirom i lukom, sa prezlom i pekmezom. Petkom je mogao biti pasulj sa kolenicom od domaće šunke, kuvan u ekspres loncu. Nije se svaki dan jelo meso za ručak, to je bilo jedno od pravila.

Kuvao je na gasnom šporetu tj. na butan. Šporet je bio takav da je rerna radila na gas, što nisam video u poslednje vreme da se koristi. Ne pamtim pečenja, osim nedeljom. Uz pečeno meso se jeo opet domaći kompot od bresaka, šljive, dunja, kajsija…U dvorištu smo imali dva predivna drveta dunje. Sve ostalo od voća je dolazilo iz voćnjaka.

Za sva paprikaš jela upotrebljavao se domaći paradajz. I dalje ga pravimo, ali u to vreme se sve radilo ručno. Od pranja i čišćenja, do pasiranja i skidanja kožice. Sada kupimo samleveni paradajz, ubacimo začine i pasterizujemo.

Svaka sezona je imala svoja jela, to mi nedostaje. U ovo moderno doba u januaru mogu da kupim sveže grožđe iz Afrike, a realno, da li nam je potrebno?!Kada se završi ručak sledi: