Radionica
Ah, odakle početi? Radionica nam je bila baš velika, bez problema bi mogla da bude mali servis za 3-4 automobila.
Bila je podeljena u sekcije i vrlo dobro organizovana. U tom delu gde je stajao auto, ispod je bio kanal koji sam ranije spomenuo. Ispred auta i desno su bile police sa rezervnim i polovnim delovima. Žmigavci, svetla, kaiševi, žice, osigurači, retrovizori, farovi, ulja… sve što je trebalo za tu malu Zastavu bilo je dostupno na lageru. Zatim smo imali farbarsku sekciju. Deda je posedovao ozbiljan kompresor kojeg smo koristili uvek kada je trebalo da se ofarba neka veća kapija ili sl. Farbe su bile u jednom starom ormanu i opet raspoređene na one za metal i drvo, posebno su stajale osnovne farbe, a posebno lak premazi. Imali smo kompletnu opremu za popravku karoserije vozila, kitove, šmirgle, premaze.
Onda dolazi najveći i za mene najzanimljiviji deo, a to je bravarija. Deda je više radio sa metalom nego sa drvetom. Imali smo fleks, bušilice, jednu stonu bušilicu, sekač, aparat za varenje i sav ručni alat koji možete da zamislite. Na radnom stolu su bile velike mengele, nakovanj od šine i nebrojeno šarafa, podloški i matica raznih dimenzija. Dane sam ja provodio tamo ispitujući svaki deo tog nesagledivog “Lego kompleta” od kojeg može da se napravi sve.
Na ulaznim vratima garaže bila je postavljena ljuljaška od bukovog drveta. Dok je deda radio neki opasniji posao ili vario, ja sam se ljuljao kako se ne bi povredio.
Obožavao sam rad sa velikim i moćnim mašinama, varenje cevi, brušenje, farbanje i na kraju divljenje tom produktu.
Deda je često radio uslužno za prijatelje i rođake, nije hteo, a mislim da nije ni znao da naplati svoj rad. Uživanje mu je bilo da vidi da je neko zadovoljan time što je napravio, taj momenat se prelio i na mene. Držao je do svog ugleda.
Prostorija pored glavne radionice je bila još jedna garaža sa gumama za auto i gajbama za voće. Imali smo ceo jedan rezervni motor za Fiću, ali ne znam da li je bio ispravan.
Kada se radilo sa drvetom, odlazili smo u prostoriju prekoputa. Tamo je bio ozbiljan cirkular sa abrihterom. Malo sam ga se plašio jer je bio stvarno bučan i jak, sa velikim trofaznim motorom. Na žalost deda nije pazio, pa mu je tokom jednog sečenja isti odsekao vrh najdužeg prsta. Kroz maglu se sećam krvi u piljevini i kako se brzo prst zavija i prska rakijom. Kasnije mu je vrh tog prsta bez nokta uvek bio hladan.
Da biste shvatili koji nivo gotovih proizvoda smo mi mogli napraviti u toj radionici, pokušaću da vam ih nabrojim.
Dakle, kapije, kosilice (sa motorom od veš mašine), baštenske ljuljaške, krupilice za kukuruz, a i razne popravke mašina i alata.